Domaci sirup od jagoda i vanile l Jun 2015.

Blizi se kraj sezone jagoda. Verujem da ste kao i ja jeli velike kolicine jagoda da vam ne nedostaju bas odmah kada nestanu sa pijaca :)
Meni zbog ogromnog izbora voca preko leta i ne fale, fale mi kada dodje zima i kada od voca bas i nema nekog izbora. Kao i lubenice, jagode su nazalost nesto sto kratko traje, ali evo kako mozete uzivati u produzenom ukusu proleca i srece - napravite sirup od jagoda.
Obecavam: Cela kuca mirisace na slatke jagode i vanilu.

Mozda vam zvuci komplikovano pravljenje soka od jagoda, ali ovo ce trajati mozda sat vremena, ako ste spretni i manje.

Sta vam je potrebno:

• 1kg jagoda
• 3 solje vode
• solja zutog secera 
• Vanila

Sto se tice secera ovde imate razne opcije: Med (ali njegovo dejstvo se unistava na visokim temperaturama, stevija, braon (smedji) secer, secer kokosa itd.
Izbor je na vama, licno sam koristila smedji secer i naribanu vanilu. Ako vam jedna solja secera deluje malo slobodno dodajte vise, meni je vise ulogu igrao sam ukus jagoda u sirupu, ne slatkoca, a u daljem tekstu videce te kako serviram ovakav sirup :)

POSTUPAK:

Oprane jagode bez peteljki stavite u serpu u kojoj planirate da kuvate sirup. Izgnjecite ih viljuskom (teze) ili gnjecilicom za krompir pire. Nema potrebe da jagode jako usitnite. Sipajte vodu, promesajte i stavite na sporet dok ne provri. Kada provri smanjite temperaturu, poklopite (ne skroz) i ostavite da se kuva 15ak minuta.
Spremite za to vreme gazu (komplikovano) ili nesto poput sita za brasno (cediljka za testeninu) slika ispod :)
         

Procediti vrucu kasu koja se kuvala 15 minuta, mozete te skuvane jagode mozda za nesto iskoristiti - meni se bas i nije svidelo da ih jedem :D
Vratite u serpu sok koji ste procedili i dodajte secer, vanilu, a zatim stavite na sporet i ostavite da kljuca, mozete da smanjite temperaturu i tako neka ostane 10 minuta da se kuva. Sklonite serpu sa sporeta i ostavite da se ohladi na sobnoj temperaturi. Prespite u staklenu flasu i cuvajte u frizideru. Kod mene kuci ova zaliha je vec nestala. Donije se nesto malo manje od 1l sirupa

                                           KAKO SLUZIM OVAJ SOK:

                

Ne volim jako slatke stvari tako da ovaj sirup sluzim u velikim teglama od kilo :D
Sipajte koliko zelite sirupa, iscedite pola limuna, dodajte nanu ako volite (moju su nesrecom napale biljne vasi), par kockica leda, vode najvise i ako valite par kolutica svezeg krastavca koji je mozda cudan ali fino se kombinuje :)

                                    

Uzivajte u lepom danu i soku ako vas ne bude mrzelo da ga napravite :)

Da li verujes meni? l Ili mislis svojom glavom

Nedelja je. Stiglo je leto po temperaturi i duzini dana. Uzivam.
Ipak, pozelela sam da malo pisem. Tema je vrlo jasna: Zasto ljudi dozvoljavaju drugima da uticu na njihovo misljenje?
Ili da pojednostavim: Zasto smo skloni da slepo verujemo necijim recima, pogotovo ako se te reci odnose na ishranu, fizicku aktivnost i zdrav zivot - NA NAZE ZDRAVLJE...
U doba interneta i video zapisa spakovanog na youtubu svako je dobio pravo da kaze sta misli i svi smo od jednom postali pravi eksperti u svim mogucim sverama zivota: Tehnologije, dijeta, vezbanja, psihologije, zakona privlacenja, sminkanja itd.
Koliko je to dobro toliko je to postalo i jako, ali JAKO lose. Postoje ljudi koji sve sto cuju prihvataju sa dozom sumnje. Kao sto je to jednom rekao Osho: To je znak inteligencije.
Problem nastaje sa velikom vecinom ljudi kojima je nekako lakse da neko drugi misli umesto njih.

Kada poslusaju savet vezano za kupovinu telefona, sminke ili nekog uredjaja nece sebi upropastiti zivot (mozda samo onaj finansijski deo), ali kada pocnu tudje savete da isprobavaju na sebi i narusavaju sopstveno zdravlje tu krece problem.
Mnogo puta sam napomenula da nisam nutricionista niti to planiram da budem. Moja stranica nastala je u zelji da motivisem kako sebe tako i druge ljude da jednostavno zamenimo neke lose navike boljim. Motivacija za zdraviji zivot - ZDRAVIJI nije slucajno dobila ime zdraviji, a ne zdrav.

Sta je definicija ZDRAVOG ZIVOTA?
Da li u danasnje vreme postoji uopste zivot koji je apsolutno zdrav? Ne. Bar ja u takav ne verujem.
Niko od nas nema stakleno zvono da nas zastiti od svih spoljasnjih uticaja na koje mi ne mozemo da uticemo, a stete nasem zdravlju.
Sada to ni nije tema ovog teksta.
Primetila sam da danas skoro svako daje sebi za pravo da sklapa jelovnik nekome. Da siri okolo propagandu o nekom vidu ishrane, da se naziva nekim guruom itd. Za mene svako ko ide u neku krajnost (30 banana na dan ili 5 puta na dan glodjanje mesa i masti) nije normalan. Taj sektaski pristup ishrani i zdravlju me jako odbija u startu.
                                               

Sta zelim da kazem?
Poenta je u tome da niko od nas ne treba da zrtvuje sopstveno zdravlje zato sto je neko dao sebi za pravo da prica o necemu o cemu nije procitao skoro pa nista, ko pristrasno prica samo ono ZA, a nikada ne procita ono PROTIV.
Vasa ishrana treba da se vodi zdravom logikom.
Da sam od starta to radila o cemu vam ovde pricam danas bih bila na mnogo boljem mestu sto se tice mojih ciljeva. Da sam vise slusala svoje telo, a ne tudje baljezgarije.
Ne mozete da idete na jogu samo zato sto vam je neko rekao da je joga zdrava. Ako vam nesto ne prija ili vam se jednostavno ne svidja shvatite na vreme da sa tim necete niti daleko dogurati, a necete imati ni neki uspeh.
Isto vazi i za teretanu, trcanje i samu sihranu. Dok nekom veganstvo prija, nekom ne. Prihvatimo cinjenicu da nismo svi isti i da jednostavno svi mi imamo svoje izbore u zivotu.

Znate cime se ja vodim kada slusam neciji savet ili biram da ga pratim? (jako bitno)

Da li je ta osoba primer toga cemu i ja tezim! Lako mozemo da po coveku ustanovimo samo jednim duzim pogledom gde je on trenutno, verujte mi spoljasnji zivot nekoga mnogo prica o njegovim stavovima, mislima i stanju duha i uma.
Svesna sam da ja nisam neko ko moze da mnogo soli ljudima pamet (niti to planiram) u ovom trenutku zato sto sam i sama neko ko i dalje uci, i ceo zivot cu uciti. I dalje sam u procesu menjanja sebe i svog tela i uzivam u svom putovanju zato sto je cinjenica da nije poenta u destinaciji, vec u tom putovanju.
Zelim vam da pronadjete svoju istinu i mir i da sve vise verujete sebi, da sve cesce nadjete odgovore u sebi zato sto jedini istisnki odgovori jesu u VAMA!


                   

Zdrav i fit sladoled l Banane, jagode i kokos l RawFood

Sezona je sunca (iako lije trenutno kisa), jagoda (cena nikad bolja), a kako je vreme sve toplije i sezona sladoleda. Mnogo puta sam objavila sa instagrama ovu verziju sladoleda, svaki put me je neko pitao za recept pa sam odlucila da jednostavno ne budem lenja i da uz par fotografija okacim to ovde na blog. Fotografije nisu najbolje ispale, licno ja uvidjam mnogo mana ali zanemaricemo ovog puta greske i umeriti dobru energiju na ovaj savrsen preliv i sladoled.

Zasto trebas da probas ovaj sladoled?

Zaista ne mora da te grize savest kada ga jedes. Nema dodatno secera, masti i svega onoga sto cini inustrijski sladoled. Pogodan je za vegane, ljude na presnoj hrani. Obicno na kraju naslova navedem da li je nesto vegansko, raw itd da bih time olaksala ljudima kojima je to vazno.
Licno nisam vegan, a nisam ni stalno na presnoj hrani ali preferiram sto vise takvih obroka (za sve one koji su pitali :).

Za preliv potrebno je:

1. Solja jagoda
2. Malo cimeta
3. Strugana vanila (dozirati po ukusu)
4. Par kasika kokosovog mleka (ili vode)

Staviti jagode u blender ili procesor, vrlo je moguce da cete i bez tih par kasika kokosovog mleka dobiti sos odlicne gustine (taman da ne bude ni previse retko i gusto). Kada dobijete preliv dodajte cimet i vanilu i jos par puta pustite blender na program:pulsiranje da bi se sjedinili sastojci.
Preliv je gotov.

                                         

Za sladoled potrebno je:

1. 3 velike banane (smrznute)
2. Pola soljice ili deci kokosovog mleka.

Pre postupka:

Bitno je da banane budu stvarno zamrznute (bar 5 sati u zamrzivacu). Imam obicaj da jako zrele banane OCISTIM OD KORICE (nemojte im molim vas staviti sa korom u zamrzivac).
Iseckam na kolutice, odlozim u vrecicu za zamrzivac i jednostavno ostavim da stoje sve dok mi ne zatrebaju. Uvek ih imam u zamzrivacu. To olaksava zivot ako pravite redovno smutije itd. Vazi i za sva druga voca :)

Postupak:
Procesor za hranu ili blender bi trebalo da bude jaci., samo kazem :)
Licno moj blender ne napravi nikada to sto napravi procesor koji imam (mozda to neko zove secko ili multipraktik, moj je star kao biblija :D i nekada pomislim da je isplativije imati multipraktik, ako vec nemate jako puno para za one blendere sto kostaju malo bogatsvo.)

Stavite banane i prvo bez dodavanja mleka usitnite ih sto vise, zatim dodajte deci kokosovog mleka (ukus bude fantastican) i mutite sve dok ne dobijete smesu kao sa slike gore. To traje mozda minut, dva.

                                   

Sladoled prespite u posudu koja vama odgovara i prelite ga ovim divnim sosom od jagoda.
Lici na par slika kao da sam prelila pire krompir sa jagodama haha, ali mozda slika ne moze da opise koliko je ovo zapravo ukusno :)
Porcija od 3 banane je ogromna ako vam to nije obrok, ali kalorijski gledano ima manje kalorija od prosecnog frikom king sladoleda (koji ima 370 kalorija). Cela ova cinija ima oko 300 kalorija i minimalno masnoca.
Ako vas plase seceri iz voca rado cu napisati tekst o tome i koliko pogresno razmisljamo :)

                                       

Da li imate hrabrosti da ostvarite vase snove?

Stalno sebe pitam isto pitanje...
Da li nam je uopste negde usadjena ta ogromna hrabrost da ostavimo sve, da izadjemo iz svake zone konfora i da pocnemo da radimo na tome da ostvarimo svoje snove, zelje, nadanja.
Koliko nas pristaje na nesto sto ne voli, ne zeli i ne oseca kao deo sebe?
Plasim se da kazem da je to 99 posto ljudi. Onaj jedan posto ljudi koji nije pristao na nametnuta pravila uspeo je da ostvari sve. Oni me podsecaju na knjigu Abrahama: Ostvari svoje zelje.

Sta je KONFORMIZAM?
Vikipedija kaze sledece:
Konformizam je ponašanje pojedinca koje je u skladu sa normama i očekivanjima njemu važne društvene grupe. Takvo ponašanje ide u pravcu nekritičkog saglašavanja sa važećim, opšteprihvaćenim grupnim normama i vrednostima, posebno pod grupnim pritiskom. U praksi, to je težnja pojedinaca i grupa da se potpuno prilagode okruženju i da ne čine ništa što bi se smatralo ekscentričnim ili neobičnim od strane autoriteta. Konformizam isključuje kreativnost, vođstvo i aktivizam i protivi se promeni i napretku. Ovaj pojam često ima negativan prizvuk u smislu preteranog prilagođavanja po cenu gubljenja samostalnosti i samopoštovanja ličnosti.

Da ne čine ništa!
Ako ne cinis nista sa svojim danima, nedeljama i mesecima da bi dosao do cilja verovatno (citaj: SIGURNO) nemas hrabrosti da krenes na putovanje koje volim da zovem: Svrha.

Mi smo fantasticna bica koja obozavaju da traze izgovore: Los status porodice u kojoj smo rodjeni, losi odnosi sa roditeljima, niko nas nije podrzavao, nemam novac, nemam ovo i ono...
Znam da me je uvek u zivotu sputavala misao: Sta ce drugi reci?!
Sta ce drugi reci za moju poeziju, za moj youtube snimak, za moju stranicu, za moju kosu, visak kila...
Sreca i ispeh dolaze kada prestanete da se pitate sta drugi kazu i  kada pocnete da radite ono sto VI ZELITE.

Duboko u sebi uvek sam znala sta zelim od zivota, za cega ja jesam stvorena, a za cega nisam. To za cega nisam nikada me se nije ni ticalo, a opet sam se zapetljala u stvarima koje ne volim i koje me ne zanimaju.
Kako?
Upravo tako sto sam kao i vecina ljudi zivela u toj zoni koju smo gore definisali. Lakse je cutati i ici gde i svi ostali, ne praviti se pametan, ne biti crna ovca, bela vrana, a ipak: Kada svi misle jednako verovatni da niko ne misli dovoljno.
Da li je sreca u zivotu roditi se, skolovati, raditi posao koji ne volis, otici u penziju i pitati se pred smrt: Sta sam ja uopste radio na ovoj planeti?
Proslo je vreme kada ljudi nisu imali izbor, da ne pricam o zenama koje do pre koju deceniju nisu imale nista, nikakva prava normalnog coveka. Zasto onda toliko kukanje? Zasto umesto kukanja, energiju ne usmerimo na sitne promene u jednom danu koje nas mogu dovesti do velikog ostvarenja?!
Zar je toliko tesko u jednom danu izdvojiti 30 minuta za trcanje ako ste nezadovoljni svojim izgledom? Sat vremena za ucenje onoga sto vas istinski zanima? Svesna sam da smo cesto umorni, depresivni, sami, zauzeti, oduzeti ali kada istinski volite i zelite nesto nista vas nece spreciti da idete ka tome. To ne mora biti Nobelova nagrada, put na Mesec (a moze). Vasa zelja, san, cilj su za vas svetinja i ponasajte se tako prema tome. Shvatite da je vasa duznost pronaci sopstvenu svrhu i nahraniti dusu onim sto volite.

ps. Nikada nemojte dozvoliti da vas neuspesni i neostvareni ljudi ubedjuju da ste budala zato sto sanjate, zelite i radite na svojim snovima. Nije sramota biti hrabar i zeleti. Sramota je da dopustite da zbog drugih izgubite sve o cemu ste uvek sanjali <3

Zasto nas ljudi ne vole? I Razlika izmedju srecnih i nesrecnih ljudi

Ne volim da pisem o negativnim temama i uopste da mislim na negativne vesti, price i ljude ali nekada nije lose malo pogledati i na tu stranu i zapitati se sta nam se desilo...
Postoji jedan aforizam: Ljudi ce ti sve oprostiti, ali uspeh nikada. Da li je to tacno? Da, ako pricamo o ljudima koji u svom zivotu nisu nista postigli pa ih svrbi tudj uspeh makar se on krio u sitnim mrvicama. Da li treba da nas pogadja cinjenica da cemo se uvek nekome svideti, a nekome ne? APSOLUTNO NE!
Volim da mislim da su ljudi u dubini sebe dobre duse. I znam da jesu. Samo oni toga nisu svesni, ali nisu svesni ni toga zasto pljuju ljude oko sebe. Nisu svesni sta mrznja koju usmeravaju prema drugima zapravo cini njima. Ljude, koji pokusavaju druge bez razloga da povrede ne treba nikada osudjivati. Zapravo, nikada nemojte nikoga osudjivati zato sto je to besmisleno pogresno. Svi mi gresimo i umemo da budemo zavidni i ljubomorni. Samo, postoje ljudi koji su toga svesni i postoje ljudi koji toga nikada nece biti svesni. Ljubomora zna da bude toliko opasna. Truje dusu polako, ali sigurno i verujem da taj osecaj koji se stvara u nama kada smo ljubomorni toliko nama samima steti da moze da izazove zaista razna oboljenja ako se osecaj odrzava godinama u manjim i vecim kolicinama. Poznajem ljude koji su nesvesni svoje ljubomore i besa stvorili u svom telu najgore oblike bolesti. Znate ono kada se neko zdravo hrani, vezba i ima zdrav zivot, a ipak se razboli?

Nekada (uvek) za zdrav zivot nije potrebno samo zdravo ponasanje spolja. Postoji mnogo razloga da se zdravo ponasamo i unutar sebe da bi smo zaista bili zdravi i fizicki i duhovno (mentalno).

Nekada shvatim koliko je priroda mudrija od nas i koliko smo mi zapravo nesavrseni.
Da li znate da: tokom zivota bilo koje biljke na nju uticu kako spoljasnji tako i unutrasnji cinioci. Dobro, biljke mozda nemaju dusu i osecanja kao ljudi, ali zasto i dalje verovati da smo mi bica za koja je dovoljno delovanje spoljasnjih cinioca? Kada samo pomislim koliko se svet vrti oko te spoljasnjosti: Lepota, plasticna hirurgija, suplementi, odeca, sminka, kosa itd.
Sa druge strane toliko malo vodimo racuna o nasoj inteligenciji, pismenosti, duhovnom zadovoljstvu, sreci i svrsi. Da li znas sta je tvoja svrha?
U danasnjem svetu mnogo tuznih dusa ima svrhu da vredja ljude oko sebe zato sto nije pronaslo svoju istinsku svrhu. Kada vide tudj osmeh i radost to ih boli i vredja. Ako su oni tuzni, zasto je neko drugi zasluzio da bude srecan?!

Takvim ljudima niko ne moze da pomogne ako sami sebi ne pomognu. Ako ste se pronasli u tekstu kao taj covek koji vredja druge: Promenite se zato sto je to moguce! I bicete srecni.
Ako ste se pronasli u tekstu kao neko ko trpi tudje nezadovoljstvo: Zaboravili ste da imate izbor da li cete to da trpite ili ne.

Svet je jednostavno takav: Satkan od raznih srecnih i manje srecnih ljudi. Mozemo se na to navici i gledati da svoj zivot ispunimo srecom i pozitivnim osobama, a mozemo i celog zivota misliti da se svet prilagodjava nama - umrecemo nesrecni.

Na tebi je izbor.

Mojih sedam dana na ishrani 80 10 10 l Niskomasna presna veganska hrana

Izazvala sam samu sebe i bilo je uspesno. Nisam mislila da cu izdrzati ceo dan na presnoj hrani, zatim dva dana pa i celu nedelju. Da li je vredelo? :)
Vidite kako se smejem? :D
Pre svega bilo je raznih pitanja u inboxu stranice: Motivacije. Kakva je to ishrana itd. Mislim da je malo povrsno da ja nekome kazem: Cuj jedem sve sirovo. Tacka. Zato sto je krajnje nemoguce objasniti nekome u par recenica ovako nesto. Sustina opet ne staje u par recenica pa zato lepo preporucujem da niko od nas ne bude lenj i umesto da mene pita: Sta je to? Da jednostavno pita google i youtube na kom postoje fantasticne emisije o ovoj temi. Ne zelim da me iko pogresno shvati. Volim da pomognem i da objasnim ljudima sve sto znam ali nemam dovoljno vremena da svakom zaista objasnim sve detaljno, ne bih volela da to bude povrsno objasnjenje koje ce mozda nekoga odbiti od toga da proba isto sto sam i ja probala. Licno, za mene je ovo bilo odlicno iskustvo koje ce se jednostavno nastaviti.
Pa da pocnem. Gore imate sliku sa mog INSTAGRAMA. Kupila sam ovu knjigu za 1300 dinara u Laguni. Mozda najbolja opcija za svakog ko zeli da malo promeni svoju ishranu, razmisljanje itd. Nisam ni ocekivala da ova knjiga nece razbiti neke mitove poput: Mleko je zdravo i puno Ca. Od voca se goji i dobija dijabetes itd. Preporucujem knjigu iz razloga koji sledi: Svako ko voli da se bavi zdravom ishranom i hranom treba da procita ovo stivo. Mozda te nece ubediti da neke obroke zamenis presnim obrocima, mozda ti nece promeniti zivot ali duboko verujem da ce tvoja svest poceti drugacije da shvata hranu i sta nam je sve nametnuto da bi se industrije bogatile dok se mi trujemo.

Sta je 80 10 10?
Ishrana bazirana na presnoj hrani gde cak 80 posto cine ugljenihidrati, zatim 10 posto proteini i 10 posto lipidi tj masnoce.
Kratko: Povrce i voce u velikim kolicinama i u maloj kolicini masnoce koje dolaze iz kostunjavog voca (tu bar ja moram uvek da se nekako obuzdam da ne preteram).
Zasto sam probala ovaj tip ishrane?
Pre svega, pre vise od pola godine sam ostavila cigarete. To je bilo lepo iskustvo sto se tice mojih pluca, ali ne i kilograma. Imala sam obicaj da upalim cigaretu posle obroka (znam, najgora opcija ako uopste postoji bolja i gora opcija sto se tice pusenja). Kada sam ostavila cigarete to je znacilo da posle obroka ostaje jedna uzasna praznina tj navika i potreba da upalim cigaretu. Samo pusaci mogu da shvate muke pusace. Mene je to strasno mucilo, javljao se apetit za bar troje ljudi i u tom zacaranom krugu zavisnosti postala sam zavisna od hrane. (Nemojte da vas moja prica obeshrabri da ostavite taj otrov ako ste pusac - vredi verujte).
Sta nam visak kilograma govori?
Da nasem telu ne odgovara nase ponasanje. 
Jedete zdravo, a debeli ste sto dalje znaci da ste zapravo samo jako halavi i jedete mnogo mnogo vise od onog sto vasem telu treba i sto realno trosite. Ili se uopste ne hranite onako kako bi vasem telu prijalo. Prvi tip ljudi cu zanemariti zato sto ni najzdravija hrana nece umanjti STETNOST VISKA KILA!!! Morate shvatiti da visak kilograma nosi spaktar bolestina pa makar taj visak kilograma i potekao od zdrave hrane. Ova grupa ljudi je redja.
E u drugu grupu ljudi spadam i ja. Ljudi koji misle da se hrane kako treba i sve cine da skinu kilograme (od trcanja do teretane) a kila cak i vise neko ikada pre. Opa! Bingo!
Da, desava se i ovo. Ja sam bila u fazi: Boze, pa ja sam ocajna. Sve radim kako treba i opet nista nije kako treba. Odatle moja radikalna promena da se vratim vocu i povrcu u VELIKIM KOLICINAMA.
Dok sam snimala za youtube bilo je redovnih komentara: Jedes previse voca. Promenila sam to i pocela da jedem proteine: Jaja i sir. Ovsene pahuljice. Ribu. I sad mi se baca pegla od pomisli na tu hranu. Nikada gladnija i nikada vece potrebe za slatkisima. Nikada vece brojke na vagi. (necu vam opisivati kiseline, bolove u stomaku, umor i lose raspolozenje).
Sta se desilo?
U jednom danu sasvim slucajno (pazi molim te, ne verujem u slucajnosti) dva razgovora sa dve razlicite osobe o presnoj hrani. Sine meni lampica: Sonja hajde na pijacu i kreni SADA! Ne sutra i nemoj da cekas: Ponedeljak i prvi u mesecu. (Mada slucajno jeste bio ponedeljak).
Kupila sam banane, sok od maline, sveze urme, mnogo razlicitog povrca. Meni zdrava i presna hrana nije strana, zato sam i izdrzala i nije mi bilo tesko. Nije mi strano bilo ni hraniti se veganski (odreci se svega sto nije vegansko). Mozda sam bas zato i izdrzala prezivljavanje na presnoj i prirodnoj hrani.
Kako se osecam?
Savrseno! Ne, ne prodajem vam nesto mada tako zvuci. Ono sto ce svakome ko se hrani ovako biti poznato je osecaj srece i sitosti ako znate kako da se hranite na ovaj nacin. Ziva hrana (namerno kazem ziva zato sto jeste nesto savrseno) daje energiju kakvu nista ne moze da zameni. Od jednom shvatite da ste rumeniji u obrazima i da se vise smejete. (Stvarno ni malo ne preterujem).
Licno osim srece i energije prestala sam da imam potrebu da zderem slatkise zato sto sam unosila dovoljno prirodnih secera pa je telo bilo namireno.

Da li sam za 7 dana smrsala?
Skoro 4 kilograma. Nisam se kretala uopste zato sto imam problem sa kolenom.
Iskreno, nije mi bio cilj da smrsam. Bio mi je cilj da vidim kako ce ovo na mene da deluje. Shvatila sam da mom telu ishrana pre ove nikako nije bila prijatna. Mogla sam se izgladnjivati ili prejedati, ubijati na treningu itd ali nisam nista postizala. Iako rano da ista kazem, vidim da mi je ovo leglo bas kako treba. Telo je samo pocelo da otpusta visak sa svih strana, a ja sam nikada srecnija, bez umora i ni malo tuzna i razdrazljiva.
Masu mi po kuci sa tortama, pitama i sladoledom. Uglavnom kazem sebi: Volim te Sonja. Nije to parce torte vredno tvog zdravlja. A i pored savrsenog smutija od urmi i banana licno sam prestala da vapim za nezdravim secerima.


Da li cu nastaviti ovako?

DA! Necu se opterecivati time da li je sve u jednom danu bilo zaista presno. Volim krompir i pirinac i u nekim kobinacijama ce ih biti. Ali bez preterivanja i uz dominaciju svezih presnih obroka.

Dolazi nam leto, sezona rajskog voca. Imamo ludu srecu u ovoj nesrecnoj zemlji da imamo tako lepo voce. Jedva cekam tresnje, breskve, nektarine, kajsije, smokve, maline. Povrce je vec sada divno i ukusno. Mozda vam presna hrana zvuci: DOSADNO. Plus vecini zvuci: Odreci se svega.
Nije bas tako (i sama sam tako mislila) ali vredi pokusati.
Vredi za pocetak pruziti sebi bar jedan ukusan, socan i zdrav obrok dnevno koji jeste presan i pun enzima i radosti, a ja cu nastojati da kreiram dobre recepte koji su ukusni i ni malo dosadni :)
ps. Za sve nedoumice slobodno me pitajte :)

xoxo

Prolecne rolnice - sirova verzija

Zar nisu slatke? :3
Oh kako sam samo srecna sto sam se odlucila da samu sebe izazovem i pokusam nedelju dana da prezivim na niskomasnoj sirovoj ishrani. Iskreno, nisam ocekivala od sebe da cu biti ovako mastovita mada sam se posluzila malo nekim primerima sa instagrama (priznajem) ipak sam nova u ovome :)
Volim da kuvam, a ovde nema kuvanja. Mozda me ipak i ne cudi to sto sam ovoliko detaljisala i uzivala u tome. Volim jednostavno da se zabavljam sa hranom, to je moja strast :)
Odakle ideja da jedem sirovo, mislim da cu ipak to ostaviti za neki tekst koji sledi nadam se vrlo brzo gde cu da napisem kako sam se osecala tih sedam dana, utisci itd.
Ne bih da duzim sada sa tom pricom, vec bih volela sa vama da podelim ovaj recept. Verujte mi na rec dok ne probate ovo mozda ce vam delovati cak i ljaak (za one koji ne vole povrce) ali kako ukus avokada moze biti bilo kakav, osim savrsen?

   

POTREBNO:

1. Jedan veliki krastavac
2. Pola avokada
3. Cen belog luka
4. Jedan mladi luk
5. Dve sveze socne urme
6. Pola limuna
7. Bosiljak zacinski
8. Po ukusu: kari, so, biber
9. Voda po potrebi zbog gustine.

Vrlo je jednostavno. U blender ili neki drugi uredjaj koji moze da napravi od hrane kremastu kasu stavite iseckan avokado, mladi luk, beli luk, urme, zacine i limunov sok. Vodite racuna da ne napravite previse retku smesu zato vam savetujem da pazljivo sipate po malo vode.
Nije potreban blender mozete ovo napraviti i uz pomoc viljuske. Bitno je da se jako sitno isecka luk i da se lepo ispasira avokado. Mozda je to i laksa opcija zato sto u mom slucaju blender lose radi tacnije tesko radi kada ima malo sadrzaja :)
Krastavac iseci seckom koji obicno sluzi za skidanje kore od krompira. Celom duzinom pazljivo secite i dobicete ovako fine listice od krastavca (da se tako izrazim) :)
Sos od avokada celom duzinom listica premazati i urolati :P
Posula sam rolnice slatkom paprikom, ali mozete i nekim drugim zacinom ako vise volite. Jelo je odmah za upotrenu iz razloga sto krastavac jako brzo otpusta vodu tako da radi estetike nemojte mnogo cekati.
Nadam se da vam se svideo recept. Mene je ukus prijatno iznenadio. Urme mozete i iskljuciti iz price ako ne volite slatko kiselu kombinaciju koju ja OBOZAVAM.

Sta je sreca i zasto nismo srecni

Faye Dunaway 29March 1977 after her Oscar win by Terry O'Niell

Ova fotografija me je inspirisala da napisem nesto o sreci i o tome zasto ljudi nisu srecni. Pocecu od toga da verujem u sledece: Slava i novac nisu sreca. Da jesu, ne bi toliko bilo tragicnih prica o dobitnicima sedmice i ogromnih para na lutriji, ne bi bilo toliko poznatih koji bi sve na svetu dali da ih niko ne poznaje i da imaju svoju privatnost, mir i samocu.
Mnogi teze ka tome da imaju ogromni broj fanova (gde ubrajam i pratioce, lajkove po fb, youtubu, instragramu). Toliko ljudi ceznu za tom nekom popularnoscu, a da ih pitate zasto ne znam da li bi znali da vam daju adekvatan odgovor. Verujem da im to pruza neku radost i srecu, ali zaista zasto bi mi bili srecni zbog nekog broja u banci ili na instagramu? Zato sto nam je lakse da kazemo: Bicemo srecni kada se desi to i to.  I naravno, cekamo. Sreca se ceka i ceka i zamislite nikada ne dodje. Mozda na neki trenutak nam se ucini da je stigla, ali u sustini nema je. Otuda izjava: Sreca je prolazna. (Ne bih rekla).

Koliko ljudi poznajem koji stalno govore: Nemam srece. A znate sta su preduzeli po tom pitanju? Nista! Apsolutno nista!
Kada ih pitate zasto misle tako, odgovori su sablonski i uglavnom vrlo predvidljivi: Rodjen sam u siromasnoj porodici. Nisam lep. Smotan sam. Debela sam. Sama sam. Nemam para. Pada kisa.
Izgovora milion. Kada im ponudite knjige koje naprosto teraju na budjenje: Oni zatvore oci.
I nastave da kukaju. Da se razumemo, svi mi imamo tezak dan, mesec pa i citav period. Zivot nije uvek ruzicast, ali upravo to kako cemo mi da reagujemo na neku situaciju u nasem zivotu definise taj nas zivot da li ce biti dobar ili ne. Da li cemo biti srecni ili ne. Da li cemo patiti zbog nekoga ili ne.
Sreca je zaista u nama! Zapamtite to! Nista lakse od toga: Sreca je u nama i ceka da je probudimo iz zimskog sna. Menjanje frizure, kupovina nepotrebnih stvari, prezderavanje, vodjenje glupih razgovora sa povrsnim ljudima itd vas nece uciniti srecnom osobom ako sami sebe ne ucinite srecnom osobom. Problem je sto mnogi ljudi veruju da iza coska cuci neka stvar koju zovu Sreca i koja ce samo iskociti od jednom i vas zivot pretvoriti u nesto NEVEROVATNO.
To mi vise lici na neku bajku, bajke nas zaista nicemu pametnom nisu naucile.
Niko nas zapravo nije ucio da je zivot jedno neverovatno cudo, prelep i tezak u isto vreme. Bez ozbira na to sta je trenutno na meniju, treba sve prihvatiti kao lekciju i iz tog lepog ili manje lepog perioda nesto zaista nauciti.
I zaboravite ljude koji vam samo crpe energiju sa neverovatno dosadnim temama, a pored svega nista ne preduzimaju da promene te svoje probleme. Bolje je drustvo kafa i knjiga, nego gomila negativaca koji zele da imaju saosecajnog slusaoca koji ce posle cele te price biti isto tako negativan.
Niko vam nece reci hvala, ali verujem da cete se jednog dana sigurno sami sebi zahvaliti sto ste odlucili da svoj zivot uzmete u svoje ruke i sto ste cvrsto odlucili biti srecni! :)
Srecno u tome!

Sutra. Ne postoji takva stvar.

Koliko puta ste rekli sebi da cete sutra uciti, krenuti na dijetu, poceti da trcite? Da cete sutra zagrliti voljenu osobu ili popiti kafu sa nekim ko vam fali, ali carobno vreme vam ne dozvoljava?
Sutra je drugo ime za IZGOVOR. Dobar izgovor nije zlata vredan.
Dobar izgovor kostace vas mnogo zlata, da se onako figurativno izrazim. Dobar izgovor, pa ne postoji dobar izgovor. Postojite samo vi u ovom trenutku, vi koji opravdavate sopstvenu lenjost kvalitetnim izgovorom. Sutra i juce je takva iluzija. Proslost i buducnost zapravo su iluzije koje nas vuku na dole zato sto previse vremena trosimo na to sta je bilo juce i sta ce biti sutra. A ovaj trenutak koji zovem SADA tiho prolazi pored vas. SADA je jedina prilika koji imate. Iskoristite sadasnjost. Ugasite racunar, radite na sebi.

Dugo nisam bila svesna toga koliko trosim sebe u silnim razmisljanjima sta je bilo juce, pre 5 godina, pre 10 godina. Kroz rad na sebi sam shvatila koliko sebe mucimo sa raznim mislima, koliko te misli mogu da nas istinski sputaju u onome ka cemu tezimo.
Nedavno sam samu sebe opet spakovala u zamku proslog vremena. Srecom, brzo sam shvatila sta sebi radim. Slucajno sam naisla na fotografiju od pre cetiri godine gde sam izgledala mnogo bolje, mnogo vitkije i ako se ja pitam mnogo zdravije. Pocele su razne misli da me napadaju, milion neuspeha krene da mi bljesti pred ocima. Shvatila sam da ta vrsta stresa meni zaista nije potrebna. Prihvatiti to gde si trenutno je blagoslov. Vreme nam niko nece vratiti, ali sa prihvatanje cinjenice gde smo trenutno menjamo fokus sa negativnosti i pesimizma na optimizam. Mozda nece biti lako poceti od vecitog pesimiste pricati optimisticki, ali vredi pokusati.
Svako jutro se budimo pretezno sa istim mislima, sa istim fokusom. Ako samo jedno jutro napravimo promenu i pocnemo da pricamo mnogo pozitivnije, stvari ce se poceti menjati na bolje i u nasu korist.
Potrebno je verovanje. Svi ocajni ljudi bez uspeha traze podrsku u drugima. Cinjenica je da jedinu pravu podrsku koju mozemo da dobijemo je podrska od nas samih. Zvuci mozda cudno, ali svu ljubav, podrsku i snagu jedino mozemo dobiti od sebe, a ako je nema u nama znaci da samo nismo saznali da posedujemo tu beskonacnu snagu koja ce nam pomoci da ostvarimo svaki svoj cilj.
Dajte svoj maksimum svakog dana. To je jedini pravi put do uspeha. I nemojte ziveti u buducem trenutku. Nema potrebe da razmisljate kako ce izgledati vas trening, da mislite koliko vas sve to zapravo mrzi, da kalkulisete i odlazete. Jednostavno samo krenite. Radite. Ostvarite se.

Reci mi kako razmisljas - recicu ti ko si

Zasto su misli vazne? Zato sto izazivaju emocije. Sve krece od misli zato ih pametno birajte.
Po prirodi sam izuzetno negativna osoba. Onaj sistem: Smesi se danas, sutra ce biti jos gore. Da, to sam ja. A ko si ti?
Da li si pozitivan i na sve gledas sa vedrije strane? Ako je odgovor potvrdan verujem da nisi u kategoriji debelih ljudi koji sa povisenim stresom otvaraju frizider i narucuju masnu kinesku hranu. Malo se salim i karikiram, ali zaista posle mnogo procitanih knjiga i rada na sebi sam naucila i shvatila da sve, ali sve krece od nasih misli. Pa cak i taj visak kilograma. U periodu kada sam iz nekog meni nepoznatog razloga (o salim se da ne znam - samo sam bila lenja) prestala da radim na sebi, pocela sam da vracam kilograme brzinom svetlosti. Da li je to bilo dobro? Nije sa gledista zdravlja, ali sa gledista: Sve se desava sa razlogom ipak je bilo dobro za mene. Dobila sam savrsenu sansu da napredujem jos vise i ulozim jos vise sebe u svoje ciljeve. Motivacija se vratila, a ja sam pocela da volim sebe bez ozbira na to sto su me ili me jos uvek smatraju debelom, negativnom ili samo dosadnom :)
Evo jedne recenice od drage Opre: Sada mi to zvuci neverovatno, ali zaista sam mislila da sam bolja osoba kada sam mrsava.
(evo i linka od mog instagrama gde sam uslikala taj mali clanak ovde)
Ako u ovom trenutku imas visak kilograma sad zastani i zapitaj se nesto: Da li ces kada smrsas voleti sebe? I zasto sebe uopste uslovljavas srecom i ljubalju kada smrsas, kada nadjes posao, kada diplomiras, kada kada ... kada...?
Voleti sebe je lako, ali se to nazalost ne uci i niko vas to nece uciti u skoli ili kod kuce (bar je do nedavno bilo tako, ali nove generacije svataju sustinu). Voleti sebe je lako kada shvatite da voleti sebe ne znaci biti sebican, samoziv i egoista. Samo onda kada zavolite sebe mocicete istinski voleti i sve oko sebe. Lujza Hej, kao sto su neki mogli da predpostave je meni licno medju najdrazim uciteljima danasnjice, pored Abrahama, Osha, Vejna (nekom drugom prilikom). Ako do sada niste nista od nje procitali javite se u inbox Motivacija za zdraviji zivot da vam poklonim nesto u pdf-u.
Zasto potenciram ovu pricu? Zato sto sam mnogo puta tuznim ljudima koji su mi se javili sa svojim "problemima" viska kilograma pokusavala da objasnim da nikada nece resiti taj problem dok ne shvate zasto je do tog problema doslo. Licno volim da pricam o emocijama, mislima, zakonu privlacenja i volim da pomognem ako mogu. Nadam se da cu nekome ovim pomoci da nadje svoj put (zato sto nista nije slucajno, cak ni to sto ste slucajno usli na moj blog i sada citate ovo).
Emocije se zaista privremeno mogu potisnuti lepom, masnom i ukusnom hranom. Da nisam jedna od tih koji su to radili ne bih mozda mnogo toga znala. Ne bih mogla da se saosecam sa ljudima slicnih problema.

Zivot je lep, mene su ucili da nije. Ljutili kada ne gledam tragedije po tv-u i ne citam novine. Ljutila sam ljude kada su shvatili da sam sanjar i neko ko veruje da dobro postoji. Zvucim kao neko ko je ziveo kao leptiric, ali kao i kod svih drugih ljudi, meni su se takodje desile neke teske situacije: Razvoda roditelja, losih rodbinskih odnosa, teska bolesnog oca, smrt osobe koja mi je vracala uvek osmeh na lice i pruzala utociste od losih ljudi, brdo nekih razocarenja itd. Nesvesno sam pocela da lecim  svoju dusu nezdravom hranom i ogromnim kolicinama hrane. Imala sam ceste i duge talase depresije, mrzela zivot i sebe sve sa njim. Bilo je sramota sapstiti: Zovem se Sonja i patim od depresije. Retko ko ce shvatiti kako se osecate ako nije bio u slicnoj poziciji.
Imala sam izbor:
Da krenem dalje istim putem ili da krenem sasvim novim i nepoznatim putem koji ce mi mozda promeniti zivot. Sve ce vam slika objasniti. Pogledajte:

Nepoznat autor ako se prepozna neka se javi.

Mozda bih ovde mogla da zavrsim ceo tekst bas sa ovom porukom na fotografiji. Ljudi ne vole da cuju da su sami krivi za to gde se trenutno nalaze. Nisam volela ni ja da cujem uvek istinu, ali sam osvestila sebe i probudila se. Bolelo je i nekada sam se gubila u celoj toj gomili zbunjenosti i neznanja, ali koliko god da smo mi odgovorni za svoje stanje nikada ne treba sebe kriviti. Samo pokusati shvatiti gde su nastale greske i iz njih uciti otvorenog srca i uma.
Zahvalite se preprekama zato sto covek koji ih nema za mene predstavlja samo nesrecnog coveka koji nema sansu da se probudi, zato sto nije nicega ni svestan. Nekada bas ti "losi" trenuci u nasim zivotima su tu zato sto jednostavno trebaju da budu tu, da bi nas trgli osvestili i stvorili sa nama bolji zivot. Gledam sebe i sve svoje lose trenutke iz kojih je proizasla moja stranica, moj blog, moja ljubav prema zdravoj hrani, moj osmeh.

Nema te kise posle koje nece doci sunce.

Iznenadna inspiracija

Ne znam da li je to zbog toga sto moram da sednem da ucim ili se moja dusa samo zazelela pisanja u poslednje vreme cesto imam zelju da sednem i pisem. Da pisem o svemu. O zivotu, mislima, teretu koji nam nekada ili vise od nekada kvari lep i suncan dan. Prija mi da pisem. To je moja istinska ljubav gde sam se pronasla jako rano, ali sam kroz vreme i obaveze tu naviku zanemarila i nekako cak pomislila da to vise nije to. Na kraju sam shvatila da sam sve vreme na neki nacin patila, onako nesvesno sto nisam svoje misli i svoja osecanja stavljala na papir.
Tu negde resila sam da se vise ne opirem svojim zeljama. Da dan koji mi je poklonjen iskoristim u potpunosti, da ispred svega stavim sebe na prvo mesto i ispunim svoju dusu najbolje sto umem.
Pustam Joy Division i kuvam neku novu crnu kafu sa mirisom Brazila u domu. Volim Brazil, volela bih da ga jednom posetim, volim i crnu kafu i koliko god da je ljudi smatrali losom ne zelim jutro bez nje. Nekada mi fale i cigarete. Ja kao JA nisam lazov i licemer, nikada necu lagati da mi je u potpunosti milo i drago sto vise ne pusim. Ali da, moje zdravlje mi je bilo i sad mi je najvaznije.
Ostacu na temi ODRICANJA i poente istog. Retki su srecnici koji ne moraju da se odricu necega, bila da je to hrana (masnoce, slatkisi, slanisi), cigarete, casa dobrog alkoholnog pica itd.
Da li to ima smisla? Da li nam je drago da kratak zivotni vek zivimo u zarkim zeljama za necim sto nemamo tj sebi sami uskracujemo?
Uvek mi bruji u glavi recenica Anthony Bourdain iz jedne njegove emisije: Nikada se ne bih odrekao dobre i raznovrsne hrane, pre bih prihvatio da me ista ubije. Pricao je to coveku veganu sa Jamajke koji pretezno jede sirovu vegansku hranu i ne pusi marihuanu. Napomenula sam da ne pusi marihuanu zato sto znate gde je i sta je Jamajka. Da li je lud Antoni ili Rastaman?
Ako ja trebam da dam odgovor, to bi bilo: Ni jedan.
Iskreno koliko god da sam gurman i ludak za eksplozijama ukusa verujem da je isto tako neko kao vegan na pretezno sirovoj ishrani srecan i zadovoljan. Postoje ljudi za koje takva ishrana nije odricanje, ili se mozda jednostavno naviknu. Nazalost ja kao ja ne pripadam ljudima koji se lako navikavaju na novi nacin zivota. Ne mogu da lazem i kazem da do kraja zivota sebe mogu da zamislim bez lepog kolaca, sladoleda itd. Dobijemo jedan zivot i trebamo da zivimo svaki dan u nizu frustracija zato sto nam se jede nesto sto sami sebi kazemo: Ne, Ne. (Kao one tete sto maloj deci pokazuju prstom No No ili ja mojoj macki kada zeli da mi se pridruzi za kuhinjskim stolom).
U celoj prici svi znamo za jednu fantasticnu rec: UMERENOST.
Jeste stereotip, ali lep stereotip. Izmedju odricanja i hedonizma stoji upravo ta rec koja mi se svidja, ali zaista. Tu se polako pronalazim. Znate da ljudi iz Japana ustaju od stola gladni? Ok, ne bas gladni, ali ne prejedaju se. Licno ja ne znam kada sam gladna ustala od stola. Zato sam Noblica, zato mi je juce taksista rekao: Ima tebe, velika si zena. (E bas ti hvala, zlo jedno, a jos sam mu ostavila baksis).
To je nesto sto mora da se uci. Zaista verujem da je jako bitno od malena uciti decu umerenosti: U picu, hrani, pa i svemu ostalom. Moja mama je mislila da ce recenimaca: Debela si i nemoj puno da jedes to uraditi. Ok, ona nije znala sta radi i postize time, ali verujem da je to radila iz najbolje namere, a nove generacije roditelja lako mogu da od dece nacine vitke i srecne ljude koji su jednostavno umereni. Meni preostaje umerenost u : trcanju, hrani, proteinima, ucenju. Nekako dosta mi je vise svih teorija i teorisanja o hrani, o dijetama, kilogramima itd. Nase telo nam samo sapuce i prica, ali retki ga cuju. Nece nikakva Un dijeta, Hrono, LCHF itd resiti vase probleme. Hoce sigurno u nekom kratkom roku, ali da li zaista verujemo u pricu da kada nastavimo posle ovih uzasa od dijete da jedemo normalno pod navodnike da se necemo vratiti starim kilogramima, plus jos 5 onako bonus.
E da, to je taj jo jo efekat, gubljenje zivota po tri meseca na nekoj dijeti itd.
Izvucite nesto pozitivno iz vaseg viska kilograma, naucite biti srecni i umereni i nemojte kao ja biti budala i plasiti se vage sve dok vas ista ne sokira. Hrabro izmerite vase butine, kukove, struk, grudi, stanite na vagu, uslikajte se i obujte patike za trcanje plus budite umereni. Onda mi posaljite vasu sliku za par meseci sa ostvarenim ciljem :)
ps. Akcija je bazični osnov za svaki uspeh.

Pablo Pikaso

Prolecne palacinke od tikvica

Nedelja. Prolece. Sunce i plavo nebo.
Savrseno vreme za setnju do lokalnih piljarnica u nabavku neophodnih namirnica za rucak. Volim da idem u kupovine namirnica. Trenutno cene povrca bas i nisu sjajne, zato se radujem toplom vremenu i pravoj sezoni voca i povrca. Za ovaj recept bile su mi potrebne tikvice i mladi luk. Pored visoke cene za tikvice (oko 250 pa cak i 300 dinara po kilogramu) izbor nije bio najlepsi. Cudan smo mi narod gde svaka druga osoba zabada nokte u tikvice koje nece kupiti.
Uglavnom, da se vratim na ove neodoljive palacinke od tikvica i mladog luka :)

POTREBNO:

• Dve male tikvice ili jedna veca.
• Dva mlada luka (cela)
• Jedno vece jaje
• Kasika prezle
• Kasika brasna
• Zacini: so, beli luk u prahu, biber, mirodjija sveze seckana ili susena.
• Rukola za dekoraciju (i jelo u mom slucaju).

VREME PRIPREME: 15 minuta ako ne racunam vreme da se tikvice ocede.

Tikvice ocistiti i usitniti na rendalicu. Malo posoliti i ostaviti pola sata da se suvisna voda iz njih iscedi. Umutiti jedno jaje viljuskom, dodati mlad luk sitno seckan, zacine i ocedjene izrendane tikvice. U smesu dodati kasiku brasna, malo sode bikarbone i kasiku prezle. Dobicete laganu masu koja nije ni tecna ni jako gusta. Tiganj ugrejati na srednjoj temperaturi. Mozete staviti malo putera ili ulja, ali ako imate tiganj koji ne lepi slobodno mozete da palacinke pecete i bez ulja. Kasikom sipati smesu po ugrejanom tiganju i oblikovati lagano u palacinke poput onih slasnih americkih :)
Sve ukupno se peku mozda 3 minuta. Kada su pecene sa jedne strane okrenite ih na drugu stranu i to je cela mudrost.

Na svezu i opranu rukolu servirajte palacinke. Mozete ih preliti i jesti sa grckom salatom tj prelivom: Caciki (tzatziki). Ako volite ovaj preliv mogu vam ostaviti recept i za tu salatu. Prijatno :)

Savrsen smuti za pocetak dana :)

Kao sto sam obecala evo prvog video recepta ove godine. Nije da je najbolje ispalo. Kao sto vidite, moj fah je fotografija, tu znam sta radim. Kada je video u pitanju, trebam jos dosta da se ucim, ali oprosticete mi sto neki detalji nisu bas najbolji.
Generalno, vise volim da okacim fotografije na blog uz propratni tekst, ali nekako zivi se brzo i sve manje ljudi cita, sve vise ljudi preferira video snimke i to po mogucnosti sto krace. Eto, ovaj recept je svakako nesto sto se kratko priprema. (Negde sam jednom procitala: Smuti i prospi. Upravo tako. :) )
Napomenucu da je ovo obrok bogat uljenim hidratima, licno kod mene na smenu idu proteini i uljeni hidrati tako da kome je to vazno da zna :)
Sam smuti ima oko 350 kalorija zbog ovsenih pahuljica i banane. To je mozda i malo ako je u pitanju dorucak, ali vi svakako stimajte kolicinu spram sebe. Meni je ta kolicina ok, mozda jos jedna banana ako je to ozbiljan dorucak :) (banana nikada dosta). Zatim, bogat je vlaknima sto je izuzetno bitno za sve nas koji zelimo da drzimo secer pod kontrolom bez lekova :)

Javite ispod snimka, grupe ili ovde kako vam se svidja recept i da li cete ga probati :*

https://www.youtube.com/watch?v=EcIkXbx9PcU

Kako poceti sa vezbanjem?

Volim da pisem i delim svoja iskustva sa ljudima koji me prate na stranici Motivacije pa sam iz tog razloga odlucila da se na blogu ne baziram samo na recepte. Spojila sam lepo i korisno time sto sam ujedilila moje tri ljubavi: Fotografiju, kuvanje i pisanje.
Da ne duzim dalje o samom blogu, ovo je prvi tekst kao tekst bez recepta vec o nekom mom iskustvu sa teskim pocetkom da mrdnem zadnjicu. Vecina vas koji me pratite znate da sam imala visak od nekih 15kg, da sam ga proletos uspesno skinula, da sam iste te kilograme vratila u trenutku kada sam odlucila da ne zelim da budem citavog zivota pusac. Nisam pusac od novembra, svega tri meseca je proslo ali mi to sve manje fali. Ako zelite o ostavljanju cigareta post samo se javite pa cu napisati kako sam posle 8 godina ostavila tu ruznu naviku.

Da predjem na pricu o teretani i odluci da prestanem da budem babetina sa 23.
Priznajem, jako je tesko krenuti. Moze da prica ko sta hoce ali jednostavno jeste tesko. Jedna Sonja koja me prati na Motivaciji i youtubu mi je jednom saopstila: Imas obicaj da trazis izgovore! Iskreno, ne secam se da je i jedna kritika toliko uticala na mene kao tada ta. Hvala joj od srca :)

Bila sam uvek svesna toga da sam sjajna u trazenju izgovora i da koliko god me pekla savest necu popustiti i uraditi nesto dobro za sebe. Tada sam nekako pobedila samu sebe i rekla: Neces vise ovako ziveti. Bilo je i vise nego dosta lagodnih dana.
Da je lako to bi radio svako. Svaki dan bi se cimao da ustane iz toplog kreveta, da se obuce, opere zube, umije i izadje na minus, otrci do teretane i sat i po do dva sata dize tegove. Zvuci jednostavno kada to slozim u dve prosto prosirene recenice, ali da li je?!
Nije naravno ni tako testo. Ne bih da zvucim kao gomila youtubera koja prica o tome kako je naporno biti youtuber zato sto sednes i snimis snimak. Nista nije lako i lagodno ako se u to treba uloziti vreme i trud, ali ako se ispred svega stavi cilj ZACRTA zapravo! Onda sve i pored teskoca dobija svoj oblik i smisao. Tajni recept za uspeh je:

1. Da volite to sto radite. Ako ne volite da bar znate zasto to radite!
2. Da date sve od sebe da to sto radite uradite kako treba.
3. Da nemate izgovore dobre ili lose (kao sto sam ih ja smisljala).

Ne zaboravite da ljudi koji su dobri u trazenju izgovora, obicno nisu dobri nizasta drugo. Zato zajebi izgovor i pobedi sebe.




I za kraj ovog posta odgovor na pitanje u naslovu je vrlo jednostavan: Nemojte traziti izgovore zasto ne mozete da trcite, idete na grupne treninge (aerobik, zumba, pilates itd), u teretanu (moj izbor). Nadjite izgovor zasto necete izostati sa svakog sledeceg treninga. Volja je stvar navike. Bice kisnih tmurnih dana, bice teskih trenutaka u zivotu, ali cete vremenom shvatiti da nema boljeg izduvnog ventila od sporta. Leci depresiju i vraca osmeh na lice. Garantujem vam :)

U sledecem postu pricacemo o: Dobrobiti vezbanja :)

Voce sladje od baklave - Persimon ili Japanska jabuka

Mnogo volim ove ilustracije voca i generalno biljaka. Podsete me na herbarijum od 80 biljaka za botaniku na prvoj godini. Nikom nije bilo jasno zasto student vocarstva mora da zna 160 biljaka i to pretezno livadarki medjutim posle toga zavolela sam biljke i pored gratis alergiju na amroziju. Tacnije zavolela sam cvece i vinograde. Kaktus tj sukulentne biljke su mi najdraze (o njima ovde).

Da se vratim na pricu o ovoj vockici nalik paradajzu. (meni stvarno lici na paradajz)
Prvi put sam cula za ovo jesenas. Sramota. Znam. Ne bi bila tolika sramota da ne studiram to sto studiram, medjutim tu je malo i fakultet kriv ako smem da primetim. Da ne skrecem sa teme ovaj post sa dva kratka recepta radosno posveticu jednoj divnoj devojci koja mi je otkrila da postoji i drugo voce osima recimo banana hihi. Hvala Dejani. Nece se ljutiti ako posetite njenu divnu stranicu Vockice VOCKICE LINK.
Prvi put kada sam kupila japansku jabuku bila sam stvarno obazriva. Procitala sam lepo kakva treba da se kupi i kakva treba da se jede da moj prvi susret sa njom ne bude nesto recimo fuj. Mnogo ljudi je reklo: Ne svidja mi se. Gorka je. E tu mi je takodje Dejana pomogla da kupim ili bar sacekam kada kupim da sazri i da jede bas kako treba. Znaci sustina je da se jede kada je vocka mekana (ne mora biti bas bas mekana, ali da kada je stisnete ostane udubljenje). Moj tata to lepo nazove: Ono kada se ugnjili sta god da mu to znaci. Bolji opis mozete pronaci ispod mog misljena :)
Mene je u svakom slucaju ova vocka odusevila i ime ovog posta tj naslov je definitivno pravdan.
Dole vas cekaju dva recepta, praktikujem ih za dorucak.


Sazreva u jesen, a bere se nakon prvih mrazeva. Plodovi su bogati beta karotinom (provitamin A) i taninom koji daje opor ukus nedozrelim plodovima.Od devetnestog veka gaji se i u Evropi. Biljka je najlepša zimi, kada otpadnu listovi a na golim granama kao lampioni ostanu narandžasti plodovi.

Japanska jabuka je izuzetno bogata flavonoidima, a naročito kvercetionom što znači da smanjuje rizik od srčanog udara i bolesti srca za skoro 20 posto.

Zahvaljujući tome štiti i organizam od štetnih uticaja radikala. Veoma je bogata i vitaminom C, pa jača imunitet, a pošto sadrži tri grama vlakana (to je preko 10 procenta dnevnih potreba), pomaže i u snižavanju nivoa holesterola. Obiluje i fruktozom, pa se preporučuje osobama koje imaju povišen šećer u krvi. Najbolji je onaj plod koji je pod rukom mekan. Od nje može da se pravi sok, džem, sirup ili voćna salata. (preuzeto link).

RECEPT 

Slike su uradjene sa telefonom ali mislim da vam je recept bitniji :)
Za dorucak sa prve slike potrebno vam je:

• banana
• japanska jabuka
• ovsene ili razene pahuljice
• mleveni lan
• kokosovo mleko

Japansku jabuku stavite u blender i bez bilo kakvih dodataka mutite oko jedan minut. Na kanalu Biljna Ishrana na youtubu nacicete puding od japanskih jabuka, a ovo je slicno tome.
Smesa ce postati malo gusca, zuca i divna. Stavite je u ciniju za serviranje i dodajte joj jednu bananu, dve kasike ovsenih pahuljica i jednu kasiku lalnenog semena mlevenog.
Ako zelite da vase mleveno seme ima zaista ucinak kupite ga ne mlevenog i sami ga usitnite tad kada zelite da ga koristite jer kasnije gubi svoja dobra svojstva, mada vlakna ostaju svakako. Dodajte na kraju malo kokosovog mleka za jos bolju aromu. Zbog izuzetne slatkoce japanske jabuke zaista ne treba dodavati neki med ili secer.

RECEPT

Uhh ovo mi je definitivno favorit.

• Dve japanske jabuke
• Dve smrznute banane
• Saka malina 
• Kokosovo mleko

Dve ociscene japanske jabuke stavite u blender, zatim smrznute banane i malo kokosovog mleka. Mutite oko jedan minut i servirajte u casu ili teglu (meni su tegle opsesija). Dodajte saku svezih ili smrznutih malina i pomesajte. Licno mi je bilo zanimljivije da maline stavim cele na kraju :)

Prijatno i zelim vam da uzivate u japanskim jabukama dok ih jos ima u ovoj sezoni :)