Iznenadna inspiracija

Ne znam da li je to zbog toga sto moram da sednem da ucim ili se moja dusa samo zazelela pisanja u poslednje vreme cesto imam zelju da sednem i pisem. Da pisem o svemu. O zivotu, mislima, teretu koji nam nekada ili vise od nekada kvari lep i suncan dan. Prija mi da pisem. To je moja istinska ljubav gde sam se pronasla jako rano, ali sam kroz vreme i obaveze tu naviku zanemarila i nekako cak pomislila da to vise nije to. Na kraju sam shvatila da sam sve vreme na neki nacin patila, onako nesvesno sto nisam svoje misli i svoja osecanja stavljala na papir.
Tu negde resila sam da se vise ne opirem svojim zeljama. Da dan koji mi je poklonjen iskoristim u potpunosti, da ispred svega stavim sebe na prvo mesto i ispunim svoju dusu najbolje sto umem.
Pustam Joy Division i kuvam neku novu crnu kafu sa mirisom Brazila u domu. Volim Brazil, volela bih da ga jednom posetim, volim i crnu kafu i koliko god da je ljudi smatrali losom ne zelim jutro bez nje. Nekada mi fale i cigarete. Ja kao JA nisam lazov i licemer, nikada necu lagati da mi je u potpunosti milo i drago sto vise ne pusim. Ali da, moje zdravlje mi je bilo i sad mi je najvaznije.
Ostacu na temi ODRICANJA i poente istog. Retki su srecnici koji ne moraju da se odricu necega, bila da je to hrana (masnoce, slatkisi, slanisi), cigarete, casa dobrog alkoholnog pica itd.
Da li to ima smisla? Da li nam je drago da kratak zivotni vek zivimo u zarkim zeljama za necim sto nemamo tj sebi sami uskracujemo?
Uvek mi bruji u glavi recenica Anthony Bourdain iz jedne njegove emisije: Nikada se ne bih odrekao dobre i raznovrsne hrane, pre bih prihvatio da me ista ubije. Pricao je to coveku veganu sa Jamajke koji pretezno jede sirovu vegansku hranu i ne pusi marihuanu. Napomenula sam da ne pusi marihuanu zato sto znate gde je i sta je Jamajka. Da li je lud Antoni ili Rastaman?
Ako ja trebam da dam odgovor, to bi bilo: Ni jedan.
Iskreno koliko god da sam gurman i ludak za eksplozijama ukusa verujem da je isto tako neko kao vegan na pretezno sirovoj ishrani srecan i zadovoljan. Postoje ljudi za koje takva ishrana nije odricanje, ili se mozda jednostavno naviknu. Nazalost ja kao ja ne pripadam ljudima koji se lako navikavaju na novi nacin zivota. Ne mogu da lazem i kazem da do kraja zivota sebe mogu da zamislim bez lepog kolaca, sladoleda itd. Dobijemo jedan zivot i trebamo da zivimo svaki dan u nizu frustracija zato sto nam se jede nesto sto sami sebi kazemo: Ne, Ne. (Kao one tete sto maloj deci pokazuju prstom No No ili ja mojoj macki kada zeli da mi se pridruzi za kuhinjskim stolom).
U celoj prici svi znamo za jednu fantasticnu rec: UMERENOST.
Jeste stereotip, ali lep stereotip. Izmedju odricanja i hedonizma stoji upravo ta rec koja mi se svidja, ali zaista. Tu se polako pronalazim. Znate da ljudi iz Japana ustaju od stola gladni? Ok, ne bas gladni, ali ne prejedaju se. Licno ja ne znam kada sam gladna ustala od stola. Zato sam Noblica, zato mi je juce taksista rekao: Ima tebe, velika si zena. (E bas ti hvala, zlo jedno, a jos sam mu ostavila baksis).
To je nesto sto mora da se uci. Zaista verujem da je jako bitno od malena uciti decu umerenosti: U picu, hrani, pa i svemu ostalom. Moja mama je mislila da ce recenimaca: Debela si i nemoj puno da jedes to uraditi. Ok, ona nije znala sta radi i postize time, ali verujem da je to radila iz najbolje namere, a nove generacije roditelja lako mogu da od dece nacine vitke i srecne ljude koji su jednostavno umereni. Meni preostaje umerenost u : trcanju, hrani, proteinima, ucenju. Nekako dosta mi je vise svih teorija i teorisanja o hrani, o dijetama, kilogramima itd. Nase telo nam samo sapuce i prica, ali retki ga cuju. Nece nikakva Un dijeta, Hrono, LCHF itd resiti vase probleme. Hoce sigurno u nekom kratkom roku, ali da li zaista verujemo u pricu da kada nastavimo posle ovih uzasa od dijete da jedemo normalno pod navodnike da se necemo vratiti starim kilogramima, plus jos 5 onako bonus.
E da, to je taj jo jo efekat, gubljenje zivota po tri meseca na nekoj dijeti itd.
Izvucite nesto pozitivno iz vaseg viska kilograma, naucite biti srecni i umereni i nemojte kao ja biti budala i plasiti se vage sve dok vas ista ne sokira. Hrabro izmerite vase butine, kukove, struk, grudi, stanite na vagu, uslikajte se i obujte patike za trcanje plus budite umereni. Onda mi posaljite vasu sliku za par meseci sa ostvarenim ciljem :)
ps. Akcija je bazični osnov za svaki uspeh.

Pablo Pikaso