Sta je sreca i zasto nismo srecni

Faye Dunaway 29March 1977 after her Oscar win by Terry O'Niell

Ova fotografija me je inspirisala da napisem nesto o sreci i o tome zasto ljudi nisu srecni. Pocecu od toga da verujem u sledece: Slava i novac nisu sreca. Da jesu, ne bi toliko bilo tragicnih prica o dobitnicima sedmice i ogromnih para na lutriji, ne bi bilo toliko poznatih koji bi sve na svetu dali da ih niko ne poznaje i da imaju svoju privatnost, mir i samocu.
Mnogi teze ka tome da imaju ogromni broj fanova (gde ubrajam i pratioce, lajkove po fb, youtubu, instragramu). Toliko ljudi ceznu za tom nekom popularnoscu, a da ih pitate zasto ne znam da li bi znali da vam daju adekvatan odgovor. Verujem da im to pruza neku radost i srecu, ali zaista zasto bi mi bili srecni zbog nekog broja u banci ili na instagramu? Zato sto nam je lakse da kazemo: Bicemo srecni kada se desi to i to.  I naravno, cekamo. Sreca se ceka i ceka i zamislite nikada ne dodje. Mozda na neki trenutak nam se ucini da je stigla, ali u sustini nema je. Otuda izjava: Sreca je prolazna. (Ne bih rekla).

Koliko ljudi poznajem koji stalno govore: Nemam srece. A znate sta su preduzeli po tom pitanju? Nista! Apsolutno nista!
Kada ih pitate zasto misle tako, odgovori su sablonski i uglavnom vrlo predvidljivi: Rodjen sam u siromasnoj porodici. Nisam lep. Smotan sam. Debela sam. Sama sam. Nemam para. Pada kisa.
Izgovora milion. Kada im ponudite knjige koje naprosto teraju na budjenje: Oni zatvore oci.
I nastave da kukaju. Da se razumemo, svi mi imamo tezak dan, mesec pa i citav period. Zivot nije uvek ruzicast, ali upravo to kako cemo mi da reagujemo na neku situaciju u nasem zivotu definise taj nas zivot da li ce biti dobar ili ne. Da li cemo biti srecni ili ne. Da li cemo patiti zbog nekoga ili ne.
Sreca je zaista u nama! Zapamtite to! Nista lakse od toga: Sreca je u nama i ceka da je probudimo iz zimskog sna. Menjanje frizure, kupovina nepotrebnih stvari, prezderavanje, vodjenje glupih razgovora sa povrsnim ljudima itd vas nece uciniti srecnom osobom ako sami sebe ne ucinite srecnom osobom. Problem je sto mnogi ljudi veruju da iza coska cuci neka stvar koju zovu Sreca i koja ce samo iskociti od jednom i vas zivot pretvoriti u nesto NEVEROVATNO.
To mi vise lici na neku bajku, bajke nas zaista nicemu pametnom nisu naucile.
Niko nas zapravo nije ucio da je zivot jedno neverovatno cudo, prelep i tezak u isto vreme. Bez ozbira na to sta je trenutno na meniju, treba sve prihvatiti kao lekciju i iz tog lepog ili manje lepog perioda nesto zaista nauciti.
I zaboravite ljude koji vam samo crpe energiju sa neverovatno dosadnim temama, a pored svega nista ne preduzimaju da promene te svoje probleme. Bolje je drustvo kafa i knjiga, nego gomila negativaca koji zele da imaju saosecajnog slusaoca koji ce posle cele te price biti isto tako negativan.
Niko vam nece reci hvala, ali verujem da cete se jednog dana sigurno sami sebi zahvaliti sto ste odlucili da svoj zivot uzmete u svoje ruke i sto ste cvrsto odlucili biti srecni! :)
Srecno u tome!

Sutra. Ne postoji takva stvar.

Koliko puta ste rekli sebi da cete sutra uciti, krenuti na dijetu, poceti da trcite? Da cete sutra zagrliti voljenu osobu ili popiti kafu sa nekim ko vam fali, ali carobno vreme vam ne dozvoljava?
Sutra je drugo ime za IZGOVOR. Dobar izgovor nije zlata vredan.
Dobar izgovor kostace vas mnogo zlata, da se onako figurativno izrazim. Dobar izgovor, pa ne postoji dobar izgovor. Postojite samo vi u ovom trenutku, vi koji opravdavate sopstvenu lenjost kvalitetnim izgovorom. Sutra i juce je takva iluzija. Proslost i buducnost zapravo su iluzije koje nas vuku na dole zato sto previse vremena trosimo na to sta je bilo juce i sta ce biti sutra. A ovaj trenutak koji zovem SADA tiho prolazi pored vas. SADA je jedina prilika koji imate. Iskoristite sadasnjost. Ugasite racunar, radite na sebi.

Dugo nisam bila svesna toga koliko trosim sebe u silnim razmisljanjima sta je bilo juce, pre 5 godina, pre 10 godina. Kroz rad na sebi sam shvatila koliko sebe mucimo sa raznim mislima, koliko te misli mogu da nas istinski sputaju u onome ka cemu tezimo.
Nedavno sam samu sebe opet spakovala u zamku proslog vremena. Srecom, brzo sam shvatila sta sebi radim. Slucajno sam naisla na fotografiju od pre cetiri godine gde sam izgledala mnogo bolje, mnogo vitkije i ako se ja pitam mnogo zdravije. Pocele su razne misli da me napadaju, milion neuspeha krene da mi bljesti pred ocima. Shvatila sam da ta vrsta stresa meni zaista nije potrebna. Prihvatiti to gde si trenutno je blagoslov. Vreme nam niko nece vratiti, ali sa prihvatanje cinjenice gde smo trenutno menjamo fokus sa negativnosti i pesimizma na optimizam. Mozda nece biti lako poceti od vecitog pesimiste pricati optimisticki, ali vredi pokusati.
Svako jutro se budimo pretezno sa istim mislima, sa istim fokusom. Ako samo jedno jutro napravimo promenu i pocnemo da pricamo mnogo pozitivnije, stvari ce se poceti menjati na bolje i u nasu korist.
Potrebno je verovanje. Svi ocajni ljudi bez uspeha traze podrsku u drugima. Cinjenica je da jedinu pravu podrsku koju mozemo da dobijemo je podrska od nas samih. Zvuci mozda cudno, ali svu ljubav, podrsku i snagu jedino mozemo dobiti od sebe, a ako je nema u nama znaci da samo nismo saznali da posedujemo tu beskonacnu snagu koja ce nam pomoci da ostvarimo svaki svoj cilj.
Dajte svoj maksimum svakog dana. To je jedini pravi put do uspeha. I nemojte ziveti u buducem trenutku. Nema potrebe da razmisljate kako ce izgledati vas trening, da mislite koliko vas sve to zapravo mrzi, da kalkulisete i odlazete. Jednostavno samo krenite. Radite. Ostvarite se.

Reci mi kako razmisljas - recicu ti ko si

Zasto su misli vazne? Zato sto izazivaju emocije. Sve krece od misli zato ih pametno birajte.
Po prirodi sam izuzetno negativna osoba. Onaj sistem: Smesi se danas, sutra ce biti jos gore. Da, to sam ja. A ko si ti?
Da li si pozitivan i na sve gledas sa vedrije strane? Ako je odgovor potvrdan verujem da nisi u kategoriji debelih ljudi koji sa povisenim stresom otvaraju frizider i narucuju masnu kinesku hranu. Malo se salim i karikiram, ali zaista posle mnogo procitanih knjiga i rada na sebi sam naucila i shvatila da sve, ali sve krece od nasih misli. Pa cak i taj visak kilograma. U periodu kada sam iz nekog meni nepoznatog razloga (o salim se da ne znam - samo sam bila lenja) prestala da radim na sebi, pocela sam da vracam kilograme brzinom svetlosti. Da li je to bilo dobro? Nije sa gledista zdravlja, ali sa gledista: Sve se desava sa razlogom ipak je bilo dobro za mene. Dobila sam savrsenu sansu da napredujem jos vise i ulozim jos vise sebe u svoje ciljeve. Motivacija se vratila, a ja sam pocela da volim sebe bez ozbira na to sto su me ili me jos uvek smatraju debelom, negativnom ili samo dosadnom :)
Evo jedne recenice od drage Opre: Sada mi to zvuci neverovatno, ali zaista sam mislila da sam bolja osoba kada sam mrsava.
(evo i linka od mog instagrama gde sam uslikala taj mali clanak ovde)
Ako u ovom trenutku imas visak kilograma sad zastani i zapitaj se nesto: Da li ces kada smrsas voleti sebe? I zasto sebe uopste uslovljavas srecom i ljubalju kada smrsas, kada nadjes posao, kada diplomiras, kada kada ... kada...?
Voleti sebe je lako, ali se to nazalost ne uci i niko vas to nece uciti u skoli ili kod kuce (bar je do nedavno bilo tako, ali nove generacije svataju sustinu). Voleti sebe je lako kada shvatite da voleti sebe ne znaci biti sebican, samoziv i egoista. Samo onda kada zavolite sebe mocicete istinski voleti i sve oko sebe. Lujza Hej, kao sto su neki mogli da predpostave je meni licno medju najdrazim uciteljima danasnjice, pored Abrahama, Osha, Vejna (nekom drugom prilikom). Ako do sada niste nista od nje procitali javite se u inbox Motivacija za zdraviji zivot da vam poklonim nesto u pdf-u.
Zasto potenciram ovu pricu? Zato sto sam mnogo puta tuznim ljudima koji su mi se javili sa svojim "problemima" viska kilograma pokusavala da objasnim da nikada nece resiti taj problem dok ne shvate zasto je do tog problema doslo. Licno volim da pricam o emocijama, mislima, zakonu privlacenja i volim da pomognem ako mogu. Nadam se da cu nekome ovim pomoci da nadje svoj put (zato sto nista nije slucajno, cak ni to sto ste slucajno usli na moj blog i sada citate ovo).
Emocije se zaista privremeno mogu potisnuti lepom, masnom i ukusnom hranom. Da nisam jedna od tih koji su to radili ne bih mozda mnogo toga znala. Ne bih mogla da se saosecam sa ljudima slicnih problema.

Zivot je lep, mene su ucili da nije. Ljutili kada ne gledam tragedije po tv-u i ne citam novine. Ljutila sam ljude kada su shvatili da sam sanjar i neko ko veruje da dobro postoji. Zvucim kao neko ko je ziveo kao leptiric, ali kao i kod svih drugih ljudi, meni su se takodje desile neke teske situacije: Razvoda roditelja, losih rodbinskih odnosa, teska bolesnog oca, smrt osobe koja mi je vracala uvek osmeh na lice i pruzala utociste od losih ljudi, brdo nekih razocarenja itd. Nesvesno sam pocela da lecim  svoju dusu nezdravom hranom i ogromnim kolicinama hrane. Imala sam ceste i duge talase depresije, mrzela zivot i sebe sve sa njim. Bilo je sramota sapstiti: Zovem se Sonja i patim od depresije. Retko ko ce shvatiti kako se osecate ako nije bio u slicnoj poziciji.
Imala sam izbor:
Da krenem dalje istim putem ili da krenem sasvim novim i nepoznatim putem koji ce mi mozda promeniti zivot. Sve ce vam slika objasniti. Pogledajte:

Nepoznat autor ako se prepozna neka se javi.

Mozda bih ovde mogla da zavrsim ceo tekst bas sa ovom porukom na fotografiji. Ljudi ne vole da cuju da su sami krivi za to gde se trenutno nalaze. Nisam volela ni ja da cujem uvek istinu, ali sam osvestila sebe i probudila se. Bolelo je i nekada sam se gubila u celoj toj gomili zbunjenosti i neznanja, ali koliko god da smo mi odgovorni za svoje stanje nikada ne treba sebe kriviti. Samo pokusati shvatiti gde su nastale greske i iz njih uciti otvorenog srca i uma.
Zahvalite se preprekama zato sto covek koji ih nema za mene predstavlja samo nesrecnog coveka koji nema sansu da se probudi, zato sto nije nicega ni svestan. Nekada bas ti "losi" trenuci u nasim zivotima su tu zato sto jednostavno trebaju da budu tu, da bi nas trgli osvestili i stvorili sa nama bolji zivot. Gledam sebe i sve svoje lose trenutke iz kojih je proizasla moja stranica, moj blog, moja ljubav prema zdravoj hrani, moj osmeh.

Nema te kise posle koje nece doci sunce.

Iznenadna inspiracija

Ne znam da li je to zbog toga sto moram da sednem da ucim ili se moja dusa samo zazelela pisanja u poslednje vreme cesto imam zelju da sednem i pisem. Da pisem o svemu. O zivotu, mislima, teretu koji nam nekada ili vise od nekada kvari lep i suncan dan. Prija mi da pisem. To je moja istinska ljubav gde sam se pronasla jako rano, ali sam kroz vreme i obaveze tu naviku zanemarila i nekako cak pomislila da to vise nije to. Na kraju sam shvatila da sam sve vreme na neki nacin patila, onako nesvesno sto nisam svoje misli i svoja osecanja stavljala na papir.
Tu negde resila sam da se vise ne opirem svojim zeljama. Da dan koji mi je poklonjen iskoristim u potpunosti, da ispred svega stavim sebe na prvo mesto i ispunim svoju dusu najbolje sto umem.
Pustam Joy Division i kuvam neku novu crnu kafu sa mirisom Brazila u domu. Volim Brazil, volela bih da ga jednom posetim, volim i crnu kafu i koliko god da je ljudi smatrali losom ne zelim jutro bez nje. Nekada mi fale i cigarete. Ja kao JA nisam lazov i licemer, nikada necu lagati da mi je u potpunosti milo i drago sto vise ne pusim. Ali da, moje zdravlje mi je bilo i sad mi je najvaznije.
Ostacu na temi ODRICANJA i poente istog. Retki su srecnici koji ne moraju da se odricu necega, bila da je to hrana (masnoce, slatkisi, slanisi), cigarete, casa dobrog alkoholnog pica itd.
Da li to ima smisla? Da li nam je drago da kratak zivotni vek zivimo u zarkim zeljama za necim sto nemamo tj sebi sami uskracujemo?
Uvek mi bruji u glavi recenica Anthony Bourdain iz jedne njegove emisije: Nikada se ne bih odrekao dobre i raznovrsne hrane, pre bih prihvatio da me ista ubije. Pricao je to coveku veganu sa Jamajke koji pretezno jede sirovu vegansku hranu i ne pusi marihuanu. Napomenula sam da ne pusi marihuanu zato sto znate gde je i sta je Jamajka. Da li je lud Antoni ili Rastaman?
Ako ja trebam da dam odgovor, to bi bilo: Ni jedan.
Iskreno koliko god da sam gurman i ludak za eksplozijama ukusa verujem da je isto tako neko kao vegan na pretezno sirovoj ishrani srecan i zadovoljan. Postoje ljudi za koje takva ishrana nije odricanje, ili se mozda jednostavno naviknu. Nazalost ja kao ja ne pripadam ljudima koji se lako navikavaju na novi nacin zivota. Ne mogu da lazem i kazem da do kraja zivota sebe mogu da zamislim bez lepog kolaca, sladoleda itd. Dobijemo jedan zivot i trebamo da zivimo svaki dan u nizu frustracija zato sto nam se jede nesto sto sami sebi kazemo: Ne, Ne. (Kao one tete sto maloj deci pokazuju prstom No No ili ja mojoj macki kada zeli da mi se pridruzi za kuhinjskim stolom).
U celoj prici svi znamo za jednu fantasticnu rec: UMERENOST.
Jeste stereotip, ali lep stereotip. Izmedju odricanja i hedonizma stoji upravo ta rec koja mi se svidja, ali zaista. Tu se polako pronalazim. Znate da ljudi iz Japana ustaju od stola gladni? Ok, ne bas gladni, ali ne prejedaju se. Licno ja ne znam kada sam gladna ustala od stola. Zato sam Noblica, zato mi je juce taksista rekao: Ima tebe, velika si zena. (E bas ti hvala, zlo jedno, a jos sam mu ostavila baksis).
To je nesto sto mora da se uci. Zaista verujem da je jako bitno od malena uciti decu umerenosti: U picu, hrani, pa i svemu ostalom. Moja mama je mislila da ce recenimaca: Debela si i nemoj puno da jedes to uraditi. Ok, ona nije znala sta radi i postize time, ali verujem da je to radila iz najbolje namere, a nove generacije roditelja lako mogu da od dece nacine vitke i srecne ljude koji su jednostavno umereni. Meni preostaje umerenost u : trcanju, hrani, proteinima, ucenju. Nekako dosta mi je vise svih teorija i teorisanja o hrani, o dijetama, kilogramima itd. Nase telo nam samo sapuce i prica, ali retki ga cuju. Nece nikakva Un dijeta, Hrono, LCHF itd resiti vase probleme. Hoce sigurno u nekom kratkom roku, ali da li zaista verujemo u pricu da kada nastavimo posle ovih uzasa od dijete da jedemo normalno pod navodnike da se necemo vratiti starim kilogramima, plus jos 5 onako bonus.
E da, to je taj jo jo efekat, gubljenje zivota po tri meseca na nekoj dijeti itd.
Izvucite nesto pozitivno iz vaseg viska kilograma, naucite biti srecni i umereni i nemojte kao ja biti budala i plasiti se vage sve dok vas ista ne sokira. Hrabro izmerite vase butine, kukove, struk, grudi, stanite na vagu, uslikajte se i obujte patike za trcanje plus budite umereni. Onda mi posaljite vasu sliku za par meseci sa ostvarenim ciljem :)
ps. Akcija je bazični osnov za svaki uspeh.

Pablo Pikaso